Roman Ana Karenjina Tolstoj je završio 1877. godine. Završivši rad na romanu, pisac je rekao svojoj ženi Sofiji: “Meni je sad jasna moja misao (…) Ja sam u Ani Karenjini volio porodičnu misao, a u Ratu i miru sam volio narodnu misao koja je uslijedila nakon rata 1812. godine (…)” Ana Karenjina nije jednostavno “ljubavni” roman; to je i društveni i filozofski roman. U Ratu i miru Tolstoj nastoji odgovoriti na pitanje: “Šta je to historija?”.
U Ani Karenjini opisana su Ljevinova traženja (priča o ženidbi Ljevina s Kity, njihovom braku i Ljevinovim duhovnim potragama je autobiografska i u mnogo čemu nadahnuta ženidbom i brakom Lava Nikolajeviča i Sofije Andrejevne), a pisac njegovim prepirkama s poznanicima, učenim i javnim djelatnicima, daje odgovor na pitanje: “Šta je to savremeni ruski društveni život?”, i odgovor na svevremensko pitanje: “U čemu leži smisao postojanja?”